ИНТЕРВЈУ: ВЕСНА ЈОВОВИЋ, БИВША ДИРЕКТОРИЦА ПУ „БАМБИ“

Весна Јововић, бивша директорица ПУ „Бамби“ у фебруару је отишла у заслужену пензију. Весна је својим вишедеценијским радом, ангажованошћу и преданошћу дала велики допринос развоју ове установе. Готово да нема у кулској општини породице која није чула за Весну и њену посвећеност и љубав коју је несебично пружала малишанима. Красили су је ведар дух и ентузијазам, уважавала је и поштовала колеге, као и они њу.

Након 25 година успешног вођења ПУ „Бамби“ Кула, у фебруару сте отишли у заслужену пензију. Многе генерације малишана и њихових родитељи су прошле кроз вашу установу. Расли су заједно са вама, дочекивали сте их, испраћали, заједно се играли, учили, припремали за школу…Радили сте то са великом посвећеношћу и љубављу и били омиљен васпитач и директорица.

Да се присетимо почетака и онога што вас је определило да се бавите овим послом.

-Када се присећам почетка мог рада, у сећању ми је свакако младост, ентузијазам, незнања и знања. Али почела сам да радим у установи у којој се озбиљно и одговорно радило, окружена колегиницама од којих сам много тога научила.

Радила сам у јаслицама, обданишту, забавишту…расла сам заједно са том децом, упознавала њихове родитеље и породицу, развијали сарадњу и пријатељство. И данас кад шетам градом и сретнем неког од њих измаме ми осмех и лепа носталгична сећања.

Сигурно је било и лепих и тужних тренутака, надамо се више лепих. Именовани сте за директора деведесетих година када је ситуација у Србији и окружењу била веома тешка због ратова и бомбардовања. Била је велика одговорност и храброст водити једну овакву установу у то време, па и после 2000-те и унапредити њен рад. Шта се првог сетите из тог времена? Како сте успели?

-Свакако су испреплетани лепи, ружни и тужни догађаји али више се памте они лепи којих је заиста било пуно.

Када ми је понуђено то радно место прихватила сам га са великим поштовањем и одговорношћу. Поштовала сам све што је до тада рађено, а ПУ „Бамби“ је увек била отворена за  ново, савремено, актуелно… Није било лако одржати тај ниво и још га и унапређивати.

Под вашим вођством ПУ Бамби је добила и неколико најпрестижнијих награда – Светосавска награда, награда др Ђорђе Натошевић… Колико Вам ове награде значе?

-Да у том периоду смо добили прву престижну покрајинску награду „др Ђорђе Натошевић“ и били смо веома поносни и охрабрени да наставимо истим путем даље! Улазили смо у нове пројекте, осавремењавали рад и градили колектив. „Светосавска награда“ Министарства просвете и „Пут ка врху“ – Media Invent су уследиле после тога.

Свака награда и признање свакако пријају, учине вас срећним и поносним, добијете потврду за оно што сте радили, али вам наметне и обавезу да то одржите и даље унапређујете, да идете даље још боље!

Да ли постоји нешто што нисте урадили, а желели сте да урадите у вези са послом и ПУ „Бамби“?

-Моја истинска жеља је била свакодневно унапређивање установе у свим областима, било физичког простора, било Програма рада, исхране и неге деце, социјалне заштите.

За тако нешто је било потребно стално стручно усавршавање на свим нивоима, свих запослених у ПУ „Бамби“. На томе смо стално радили и то је доносило резултате. Тимски рад, добра комуникација, јасна правила, поверење и поштовање. Нема ничега посебног што није урађено, једноставно околности и могућности су дозвољавали оволико.

Ваш посао је сигурна сам захтевао велику ангажованост на послу и пуно времена које сте проводили на радном месту. Да ли Вам је и колико значила подршка породице, па и самих запослених?

-Посао је захтеван и често не познаје радно време али породица је увек била испред посла и уек сам имала њихово разумевање.

Што се запослених тиче од првог дана сам се трудила да поштујем све колеге и све запослене. Врло брзо сам почела да добијам повратно поштовање. Тако је остало до краја. Међусобно смо се уважавали и поштовали.

Хвала свим вредним и добрим људима у ПУ „Бамби“.

Како проводите пензионерске дане. Да ли вам недостаје „Бамби“?

-Често су ми постављали то питање – Шта ћеш сада радити, чиме ћеш се бавити? – а ја сам одговарала – решила сам да ништа не радим. И ставрно желим у томе да се опробам. Видећемо!

Шта би поручили млађим колегама и колегиницама, али и младим људима који би желели да се баве овим послом.

-Немам неких нарочитих савета за младе људе. Најбоље је када раде нешто, то раде најбоље што знају, да улажу у себе и своје образовање, да воле људе око себе, да воле место где живе, да негују праве вредности и буду добри!

Објављено у Кулској комуни, 03.08.2020