„ Floor Time „-„Игра на поду “, базирана је на развојном моделу чији је аутор Sanley Greespan, који истиче значај емоција за развој детета и развој мозга. Greespan  истиче да су управо емоције покретачи, творци и организатори развоја. Стварање раних континуираних емоционалних интеракција родитељ –дете обезбеђује се најбитнији предуслов за здрав развој у свим његовим аспектима. Данас знамо да дететов мозак најбрже расте у прве три до четири године живота и да ће у овом периоду достићи 2/3 до ¾ своје одрасле величине. Емоционалне реакције са родитељима  омогућавају стварање енергетских веза у дететовом мозгу допуњујући генетске потенцијале.

Нпр. Осмеси родитеља испуњени љувбављу, гласови и нежне кретње не уче дете само гледању, слушању, вољењу, већ омогућавају и формирање веза међу неуронима у деловима мозга који су задужени за интелигенцију и социјалне вештине.При томе ослобађа се хормон раста који омогућава дететовом телу и мозгу да расте.

Овај развојни модел препознаје 6 фаза развоја током којих дете стиче 6 функционалних способности:

1. Фаза- способност интересовања за призоре , звукове и осете из околине , те способност самосмиривања

Ове способности беба стиче током првих месеци живота када покушава да обради то што види, чује и осећа, па се инстиктивно окреће према насмејаном лицу или нежном гласу.Учи да се смири тим пријатним осећајима , а ова способност саморегулације омогућава јој да прима и шаље одговоре у огружење.

2.Фаза- способност укључивања у односе са другим људима

Беба стиче ову способност од трећег до шестог месеца када на основу раних искустава са родитељима почиње да их препознаје као нешто што негује и радује, па посеже за њима и има у њих поверење.Управо ова искуства када се „заљубљује „ у своје родитеље и гради са њима тренутке интимности пуне поверења и топлине, омогућавају јој стварање оваквих односа током живота и са другим људима.

3.Фаза-способност укључивања у двосмерну комуникацију

Беба је стиче са девет месеци, односи се на могућност учествовања у комуникацијским круговима или циклусима. Она одговара на осмех мајке, али и својим осмехом изазива такве реакције мајке, најчешће праћену нежним речима.Уколико јој тата закотрља лопту, она враћа , али исто тако уколико она покаже на лопту, тата ће јој дати лопту.Учествовајући у комуникацијским круговима ( затварајући их или отварајући их) беба учи о својим намерама , узрочности, учи да може деловати на своку околину. Кроз ова искуства ,она учвршћује слику о себи.

4. Фаза- способност стварања комплексних геста те низања серијски повезаних радњи у разређени и промишљени след решавања проблемских задатака(1-1,5 година)

Комуникацијски кругови /циклуси су бројнији и сложњнији.Комплексност геста и појава речи, те повећање речника обезбеђују детету сложеније начине самоизражавања.

Способност опонашања је развијенија . Наведене способности омогућавају развој креативности и индивидуалности.

5.Фаза-способност стварања идеја , коришћење речи и идеја

Ову способност дете стиче у игри. Игра коцкама може да се трансформише у игру ратника. Кроз игру дете експериментише разноврсним намерама и жељама које је способно да изрази говором. У овој фази говор остаје слпженији и дете стиче сазнања да је сваки симбол идеја, апстракција конкретног предмета, радње или емоције. Може да манипулише идејама и да их употребљава са циљем задовољења потреба.

6. Фаза-способност стварања мостова између идеја како би оне постале стварне и логичне

У овој фази дете стиче способност повезивања идеја у логичан след што обезбеђује да су дететова машта и игра повезане. У игри испољава емоције, а неке од њих може  и да предвиди. Уочава да његово понашање и емоције утичу на друге људе. Почиње да усваја концепт времена и простора и одговара на питањеа: Ко ?Где ? Зашто ?

Деца типичног развоја ове фазе пролазе релативно лако док деца са сметњама и тешкоћама у развоју требају подршку у стицању ових фудаменталних емоционалних вештина. Greenspan истиче да је погрешно ову децу доживљавати искључиво кроз њихову дијагнозу, те тако обезбеђивати подршку која им је неопходна у развоју. Пратећи њихов рани развој, у прве три године, он препознаје и истиче њихову јединственост и различитост у оквиру исте дијагнозе.

Управо раним интервенцијама могуће је стимулисати развој  ове деце кроз усвајање способности.