ПОЛАЗАК У ШКОЛУ/ ЗРЕЛОСТ  ДЕТЕТА

Полазак у школу представља нови изазов за дете, али и за родитеље. Дете  дотадашњу главну активност – игру , замењује школским обавезама. Значајно је да дете добро прихвати школу, обавезе, ново окружење и особе. Наравно да је потребан складан развој свих дечјих способности, али је важно и да поседује одређена знања и вештине како би полазак у школу прошао што једноставније.

Посматрајући дете као јединствено биће , уважавајући индивидуални ритам развоја можемо оквирно зрелост посматрати кроз:

СОЦИО-ЕМОЦИОНАЛНА  ЗРЕЛОСТ  ДЕТЕТА

Дете које је спремно за полазак у школу препознаћемо по позитивним ставовима према школи, учитељима и вршњацима.    Требало би знати како да контролише своје емоције, и бити спремно сарађивати , разговорати и конструктивно решавати  дилеме.  Показује отвореност и  потребу да се представи као зрело и способно за нове изазове. Овакав став треба подржати,али и пазити да не створимо идеалну слику оног што дете очекује већ реалну.

РАНА  ПИСМЕНОСТ

Развојно разликујемо период ране писмености (предшколски период ) и период читалачке писмености ( период основне школе). У развијању писмености кључну  улогу имају ране године дечијег живота. Деца рано показују интерес и усмеравају пажњу на књиге, уживају у песмицама и играма богатим ритмом и римом,  као и у причању прича.

Прва књига са којом се дете сусреће је сликовница. Она отвара прозор сасвим новог света за дете. На раном узрасту детета сликовница би требала бити синоним за играчку. Даје мноштво могућности детету. Дете је опипава, проучава, разгледа, прелистава, окреће.

 Ангажујући   своја чула , пажњу  и осећања дете размишља, повезује појмове, учи слушати друге  и опажати свет. Често деца држе књигу и претварају се да читају иако не препознају ни једну графему(слово). Мотивација и имитација се у овом случају спонтано развијају.

Никада није прерано излагати дете писаном(штампаном )материјалу, читати му и говорити, репричавати или рецитовати. Како деца расту и њихове способности сазревају, развијају се интересовања и стичу вештине и сазнања, тако  и прва сликовница мења свој облик, сврху и начин игре.

Рана писменост описује се као процес који започиње већ у првој години живота и представља спонтани и самостални интерес за писани садржај захваљујући изложености писаном тексту без намерног подстицаја.

Прва година живота је и први контакт са писаним садржајем( сликовница). Тада почиње истраживање кљига и папира, ослушкивање , слушање кратких речи и реченица, показивање слике( појма) од стране одраслих , продукција или гласање кроз имитацију ( ономатопеје). Спонтано се развија слушање, учвршћује  разумевање говора  и следи продукција (говорење) .На овом узрасту пожељно је деци нудити књиге од чвршћег папира или картона. Доминантне треба да су слике што реалистичније представњене шарене и веселе илустрације. Мање простора посветити тексту јер се информације стичу путем илустрација. Деца уче гледајући слике и повезујући информације из свакодневног окружења.    

Друга година живота је период када дете показује све веће интересовање за књиге. Спонтано их користи у свакодневној игри. Окреће-листа странице, показује прстом и именује слике. Слуша и успешно понавља  једноставне сегменте текста. Доноси одраслима одређене или жељене сликовнице( прави сопствени избор)да му се гласно читају. Тако се ствара добра веза између говорника и саговорника а емотивни односи са родитељима се учвршћују.

Трећа година осим књиге уводи  и друге писане садржаје у дечији свет. Почиње опажање графичког приказа, дете још не схвата да су то графеме( слова) али их вешто тумачи, пита да му се појасне и радо их понавља. То су натписи из непостедне околине, рекламе продавница, предузећа, флајери из поштанских сандучића, лого ознаке , знакови установа и сл.

 Разуме значење симбола ( нпр. „Ово је знак за болницу“). Сликовнице сада бира смислено, везане су за скорије доживљаје , инсистира да се „прочитају“ до краја, понавља делове који су му значајни, учествује у разговору, довршава реченицу, одговара на постављена питања о прочитаном, претвара се да чита. Чешће користи оловку. Копира водоравну линију и круг имитира укрштене линије и квадрат. Од штапића прави облике, исеца хартију и лепи израђујући свој израз. Пожељно је додати разноврсне материјале за копирање, пресликавање, исецање и лепљење. Шрампана хартија, рециклажни материјал, часописи и сл.

Период између четврте и пете године живота осликава увиђање јасне разлике између текста ( речи)  и слике. Дете сада правилно држи књигу, окреће странице једну по једну, с лева на децно, разуме да се речи састоје од слова која имају своје називе и писане су у неком  редоследу како би створила реч која нешто значи. Увиђају да између речи постоји размак. Препознају најучесталија слова, копирају нека слова, копирају своје име, умеју да пронађу своје име по броју, изгледу и распореду слова.

Пета и шеста година детета је период интензивног повезивања писаног и говорног језика. Стварања везе између визуелног симбола и фонолошког облика , стварања фонолошке свесности и развијања мотивације за читањем и писањем.  Књиге, часописи, мапе, графикони, карте, календари, флајери, брошуре саставни су део дечије игре. Апсолутно дете разуме значај слова, користи их у обележавању својих ствари, продуката, места и сл. Препознаје слова , често и оба писма, увиђа разлику између великих и малих слова, разлику између бројева и слова, тражи објашњење за писана слова. Препознаје и продукује риму у песмама, самостално рецитује, описује слике и прича по слици, препричава дуге текстове, закључује, развија дијалог о узроцима и последицама, самостално завршава причу на свој начин.  Рашчлањује реченицу на речи, реч на слогове, издваја први и последњи глас у речима ( често и сваки глас у краћим речима), спаја гласове које појединачно чује у речи. Користи оловку на адекватан начин, схвата да се пише и  чита од почетка према крају, са врха странице према дну, с лева на десно. Рана писменост описује све оно што деца знају о читању и писању пре него што почну самостално читати и писати, а требали би и могу знати много тога.

ГОВОР И ЈЕЗИК

Пре поласка у школу дете би требало усвојити правилан изговор свих гласова матерњег језика. Језички развој требао би бити у складу са узрастом, а то значи да би се дете требало правилно изражавати структуираним сложеним  реченицама. Речник би требао садржати много појмова  у које спадају и синоними, антоними, деминутиви, аугментативи, појмови који се односе на просторне и временске односе. Значајна је способност детета да речима опише значење  појмове, да одређене појмове сврста у припадајуће групе. Требало би да преприча доживњаје поштујући временски след, и да вербализује узрочно-последичне односе. Битно је и да дете има способност да језичка знања адекватно користи у различитим социјалним односима (Старијима се обраћа са „Ви“).

ПРЕДМАТЕМАТИЧКЕ  ВЕШТИНЕ

Развој ових вештина почиње већ у трећој години. Деца тада показују интересовање за бројеве. У предшколском узрасту деца механички броје до десет , двадесет па и више, разликују основне (главне) и редне бројеве, знају писане симболе за већину једноцифрених бројева. Спремни су да пребројавају, разврставају и групишу. Сортирају предмету према својствима, увиђају величине, сличности, разлике, много, мало и тачну количину. Нижу предмете , прате низ по више од два критеријума, поштују след. Уједначавају групе или формирају скупове истих, различитих, са истим бројем елемената на захтев или по задатом моделу.

Честа су питања и брига родитеља јер дете треба да се „тестира“ пред полазак у школу. Покушајте схватити ту ситуацију као форму и процедуру, никако додатно припремање није потребно ни детету ни родитељу. Контролишете своје емоције и објасните детету како би могао изгледати разговор са психологом или педагогом школе(тестирање).Покажитете детету поверење, да ће све бити у реду, и да ће се добро осећати ако буде отворено одговарало на питања онако како оно мисли да треба.   

Срећно!                                                       

Логопед: Данијела Петровски