Бубамара – Кутак за родитеље

Како научити дете да гледа на сат?

УЧЕЊЕ НОВИХ СТВАРИ КОЈЕ СЕ ВАМА ЧИНЕ ТАКО ЈЕДНОСТАВНЕ,

ЗА ВАШЕГ МАЛИШАНА МОГУ БИТИ ПРАВИ ИЗАЗОВ.

Деци је до пете године појам времена апстрактан, јер га не могу видети нити осетити. Деца не могу да схвате време и начин његовог мерења на часове, минуте, секунде. Интересовање за умеће гледања на сат код деце се јавља између пете и седме године живота, а психолози сматрају да деца која вештину гледања на сат савладају раније, имају дара за математику.

За почетак ваше дете не мора знати колико је сати. Важно је да му приближите појам времена. То ћете најлакше учинити кроз ствари које су му познате. Питајте га шта је дуготрајно, а шта краткотрајно. Покушајте му то објаснити уз помоћ свакодневних активности. Питајте га да ли купање траје дуго у односу на путовање на море или, да ли цртани филм траје кратко у односу на шетњу? Колико спавамо? Колико минута нам треба да поједемо чоколаду, и многа друга питања која су му блиска.

Да би дете схватило шта је то прошлост, а шта будућност, повежите ове појмове са неким догађајем који је драг Вашем малишану. Можете га на пример, питати: „Када смо били на летовању?“ или “Када мама долази с посла?“.

Можете му испричати причу. Нека главни јунак буде сат. Он може да представља зелену ливаду на коме расту бројеви. Мала казаљка нека буде спора гусеница, а велика весели лептирић. Весели лептирић разиграно лети у круг по зеленој ливади. За то време спора гусеница стигне само од једног до другог. Број на који је гусеница стала означава колико је сати, али тек онда када лептирић слети на мирисни маслачак, број 12.

Када  дете покаже интересовање да научи да гледа на сат и када му након поменутих вежбица приближите појам времена, изненадите га и правим, дечјим сатом, који може да носи око руке, или будилником крај кревета. Нека буде са дезеном његовог омиљеног цртаног јунака. Приликом учења, користите само аналогни часовник.

 

ПРВИ ДАНИ У ВРТИЋУ

Период адаптације подразумева навикавање детета на нову средину, битно различиту од породичне

* Период адаптације детета на колектив тежак је како за дете тако и за родитеља и васпитача. Добро је следити пут такозване конструктивне адаптације током које дете треба да пожели да долази у колектив.

* Родитељ треба бити смирен,никако детету не сме показати своју забринутост или тугу што га оставља. Растанак с дететом се не сме одлагати у недоглед. Дуго смиривање или поновно враћање се не препоручује, јер дете плаче. Дете ће у будуће плакати дуже очекујући да се родитељ врати.

* Након неког времена, када се дете прилагоди и ослободи страха од непознатог, вртић ће постати место у које ће дете радо долазити и где ће проводити време у игри са новим пријатељима.

* Васпитачи исто тако постају врло важне особе у животу детета и оно ће бити смиреније и осећаће се сигурније ако види да његова мама и васпитачица разговарају љубазно.

* По повратку из вртића, добро је више времена проводити са дететом.

* Шетати, играти се, причати приче, пружати нежност, показати интерес за његове доживљаје из вртића.

* Важно је остварити добар контакт са васпитачима

 

 

 

 

 

 

 

РАЗВИЈАЊЕ РАДНИХ НАВИКА КОД ДЕЦЕ

Прву жељу да обављају неке кућне послове по узору на своје родитеље, деца испољавају врло рано, већ са навршених годину дана. Тренутак када Ваше дете изрази жељу да усисава када и Ви бришете прашину или ширите веш, треба искористити за правилно васпитање деце.

 

 

 

 

 

 

 

То је веома важан тренутак који сваки родитељ треба да испоштује и да искористи, јер је полазна основа за развијање радних навика код деце. Наравно, ту треба водити рачуна да дете не буде у додиру са нечим што је опасно за њега, као што је струја, извор топлоте, сечиво. Али ако дете изрази жељу да меси тесто, да помогне мами да простре веш, да обрише прашину, то је тренутак који заиста треба искористити. Треба га похвалити, јер ћемо на тај начин, добити дете које је сарађује и које поштује родитеља, које поштује његов уложени труд.

Уколико на дететову потребу да нешто уради одговоримо са „Немој то још си мали“ или „Ти то не знаш“ или неком другом реченицом која детету даје до знања да то није нешто чиме оно треба да се бави, ризикујемо да пропустимо идеалан тренутак за правилно усмеравање његових радних навика.

 Свако заустављање детета у оном што жели да учини, у ствари иде на уштрб формирања његових радних навика. После тога добијамо дете које је лењо и које не жели да ради. И када имамо потребу да дете уради нешто у кући и када би то било јако корисно за родитеља, када би значило одмену рада родитеља у том тренутку, који је веома уморан дошао са посла, ми имамо дете које је упаковано у тај тако звани ‘услужи ме’ менталитет, јер ми као родитељи нисмо знали да препознамо тренутак када је дете хтело и имало потребу да формира своје радне навикe.

Обично родитељи деци ускраћују могућност да на најранијем узасту ураде неке кућне послове зато што сматрају да ће деца само направити још већи лом, или да ће то радити сувише дуго.

Ту се ради о оном фамозном родитељском недостатку стрпљења и времена што је јако лоше за формирање радних навика свог детета. Ако не будемо имали стрпљења да пустимо дете да се бави обавезама без обзира на квалитет урађеног, јер морамо да знамо да је сам чин формирања радних навика приоритет у односу на квалитет урађеног. Квалитетом урађеног посла бавићемо се касније кад дете одрасте и када буде у стању да схвати због чега је важно да неку ствар коју уради, уради квалитетно и сврсисходно.

Може се десити да детету тесто падне на нови тепих или да се док брише прашину поломи неки предмет на полици.

 Без љутње и без агресивности потпуно. Значи, дете је само свесно да је направило штету и сигурно да ће следећи пут да се труди да то не уради. Не треба се љутити, не треба га оптуживати, једноставно заједно скупити направљени неред и идемо даље. Треба га похвалити за све оно што је дете добро урадило и за сваки покушај да помогне свом родитељу, а уколико није довољно добро одрадило треба га обавестити о томе шта оно треба да уради да би квалитет урађеног био бољи. Систем награђивања је од кључне важности у томе.

Дете од прве до пете године често изражава потребу да обавља неке кућне послове, На овакве дететове потребе треба одговорити, јер ћете одбијањем учинити да дете престане са таквим захтевима, а при том мислити да то није оно чиме оно треба да се бави. Скупљање играчака, брисање прашине, поспремање сопственог простора, послови су које дете треба да обавља јер је то начин да изгради добре радне навике

 

ДЕЧЈИ МЕМОРАНДУМ РОДИТЕЉИМА

~ Немојте ме размазити. Врло добро знам да не могу имати све што желим. Ја вас само искушавам.

~ Немојте се плашити да будете строги.То ми се свиђа. Покажите ми где је моје место.

~ Немојте се служити батинама и силом. На тај начин ћу научити како се само сила уважава, а све остало је неважно. Радије покушајте лепим речима.

~ Немојте да будете недоследни. Ако је нешто једном „не“, нека увек буде „не“. Ако мењате одлуке то ће ме збунити и касније ни ја нећу бити доследна и одговорна личност.

~ Немојте обећавати ако не мислите да испуните дато обећање. Тиме само чините да изгубим поверење у вас.

~ Немојте уместо мене чинити ствари које могу учинити сам. Због тога се осећам као беба, а могао бих навикнути да целог живота бринете о мојим обавезама

~ Не обраћајте превише пажње кад сам лакше болестан. Могао бих почети да уживам у улози малог болесника само да бих скренуо пажњу на себе.

~ Немојте ми говорити да сте идеални и непогрешиви. Са таквим родитељима је веома тешко живети. Не брините што мало времена проводимо заједно. Мени је важно да то мало проведемо квалитетно, у игри, смеху и весељу.

~ Немојте заборавити да не могу одрастати без много разумевања и подршке. Познато је да заслужена похвала понекат изостане, али грдња никада.

~ Понашајте се према мени пријатељски, па ћу и ја према вама.

~ УПАМТИТЕ:  више учим од примера него од критике.

И поред свега, много вас волим, волите и ви мене. Заједно смо породица, а ја другу осим своје- немам!

 

ЗАШТО ДЕТЕ ТРЕБА УПИСАТИ У ВРТИЋ?

Добро организован и осмишљен вртић је инспиративна средина за учење, развој и напредовање сваког детета. Вешто уклопљена група вршњака и мудар васпитач чине окружење које детету омогућава да на спонтан и природан начин открије и развија своје потенцијале, и то на свој начин и у сопственом темпу.

Рана искуства имају пресудан утицај на формирање дечјих навика и односа према учењу, формирању ставова, на њихов однос према другима, као и на њихово будуће уклапање у друштво. Улога нас одраслих, васпитача и родитеља, људи који се брину о детету, је да организујемо стимулативно окружење за дечју игру, да охрабрујемо самостално истраживање, експериментисање, закључивање, креирање… У стваралачкој и подстицајној атмосфери учење кроз игру представља задовољство самосталног откривања и закључивања.

У вртићу дете има прилику да увежбава и испробава своје вештине, знања, способности и да своје сазнајне, психолошке и социјализацијске фазе пролази на адекватан начин.

Припремно предшколски програм  (кликни и преузми)

ОПХОДИМО СЕ ЈЕДНИ ПРЕМА ДРУГИМА ЉУБАЗНО И С ПОШТОВАЊЕМ

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА РОДИТЕЉА:

• Уласком у вртић поштујемо Кућни ред вртића и Кодекс понашања
• На примеран начин комуницирамо са особљем вртића
• Штитимо своје дете у случају болести и водимо рачуна о здрављу друге деце
• Информишемо васпитача о променама у породици везаним за дете које би могле утицати на понашање детета у вртићу
• Да редовно доводе дете у вртић и ако дете не дође, обавестити васпитача о разлогу недоласка
• Да долазе на родитељске састанке
• Да се одазову на свки позив васпитача
• Да уважавају личност детета
• Да се придржавају договореног времена доласка и одласка детета у вртић
• Да разговарају са децом о другој деци, о играчкама, о васпитачици; да му подстакну интересовање за садржаје у вртићу
• Да прихвате децу каква јесу

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ВАСПИТАЧА И ОСОБЉА:

• Сва деца су добродошла
• Да води бригу о безбедности деце
• Да свакодневно обавештава родитеље о свим важним информацијама за напредовање или понашање њиховог детета
• Да поштује приватност родитеља и деце
• Да негује добре сарадничке односе вртића и породице који нам помажу у  осигуравању савремене концепције предшколског васпитања

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ДЕЦЕ:

• Имам своју собу и своје место
• Разумем васпитачицу и учим шта ме интересује
• Моја васпитачица ми помаже да разумем,направим,сазнам…
• Да кажем шта ме боли,вређа, радује
• Да бирам с ким и с чиме ћу се играти…
• Да говорим лепе речи..