Двојезичност ( билингвизам) на раном узрасту

Бројне су дилеме везане за сам појам двојезичности , као и за схватање њеног значаја  у животу сваког појединца и друштва у целини.

Суштинска питања односе се на период или узраст у ком дете почиње да овладава другим језиком, и начин на који треба стимулисати дете. Важно  је истаћи да је развој говора  процес који треба посматрати индивидуално водећи рачуна о евентуалним нетипичностима које искључују општеприхваћене предности и захтевају стучну подршку.

ДВОЈЕЗИЧНОСТ ( БИЛИНГВИЗАМ) СЕ ДЕФИНИШЕ  КАО СПОСОБНОСТ ПОЈЕДИНЦА, ГРУПЕ ИЛИ НАРОДА  ДА СЕ СЛУЖИ СА ДВА ЈЕЗИКА БЕЗ ВИДЉИВЕ ВЕЋЕ СКЛОНОСТ ЗА  ЈЕДАН  ОД  ЊИХ.

Велика већина двојезичне деце развијају свој језик спонтано, кроз породичну интеракцију. Одрастајући  у окружењу које негује два или више језика. Углавном су родитељи говорници два различита језика и у том случају природно је да је и дете њима изложено у раном узрасту.  Ако су психосоцијални фактори  повољни, њихова двојезичност се развија без језичког планирања од стране њихових породица или средине. Често се у литератури истиче значај формирања артикулационе базе на раном узрасту.

Артикулациона база подразумева(лингвистички) скуп артикулационих навика изворног говорника неког језика.  То заправо објашњава добар изговор више језика код особа које су њима изложене на раном узрасту. У том смислу двојезичност или вишејезичност на раном узрасту сматра се бенефитом за дете и свакако је препоручљиво. Погрешно је ускратити детету развој говорних потенцијала из бојазни да нешто крене лоше у говорном развоју.  Могућност овладавања другим језиком схватамо као природан ресурс и потенцијал породице. Негујући  га, не само из културолошких разлога већ и као потенцијал детета у многим областима чинимо добро за дете. Развијамо осећај идентитета и припадности, прихватање наслеђа и својих корена.  Таква деца расту  уз схватање и поштовање различитости, уважавање личне и  културе других.

Савремена породица тежи учењу другог језика још од раног узраста детета. Тада није у питању двојезична породица, већ увођење страног језика. Свакако да не треба занемарити матерњи језик у односу на учење страног језика. Сведоци смо  да  расте потреба за познавањем и што ранијим учењем два или више језика.

Разлози томе су: све већа заступљеност интернета и његов утицај на децу,

вишејезичност и мултикултуралност у структури становништва ( посебно у   Војводини), честа породична  исељавања у друга говорна подручја  и сл.

Друштво и средина у складу са тим даје могућности деци и породици. Тако да је  све већи је  број  вртића у којима деца уче и још један језик, могуће је пратити наставу на страном језику, или двојезично, а родитељи  уочавају бенефите ранијег учења страних језика.  Уовом случају бројне су дилеме родитеља: Када се почиње са учењем страног језика? , Да ли се може нешто закомпликовати ? Како треба да се учи страни језик? Одговор је једноставан. Уколико се  говор детета развија несметано, страни језик може се уводити већ од треће године. Наравно да је важно и како се учење методолошки одвија. Препорука је да буде мањи број деце у групама, пожељно је и присуство родитеља, кратким и примереним садржајима и наравно колико дете жели. Рано учење страног језика има бројне предности за дете које се не требају занемарити.

Шта може бити збуњујуће код двојезичности и како то превазићи ?

Матерњи језик је онај који дете прво усвоји (научи), онај који боље  зна, и онај на ком се мајка обраћала детету од самог рођења.

Такође се сматра да је матерњи језик онај на коме дете мисли, сања и рачуна јер се те функције усвајају управо у прво наученом језику.

Уколико дете одраста у породици где се два језика говоре истовремено препорука је увек определити се прво за један језик а касније уводити други како би се спречили нежељени ефекти двојезичности.  У овим ситуацијама очекивани су периоди „мешања“ оба језика и позајмљивања речи из другог језика како би изразили своје идеје, може се десити и употреба речи два језика у једној реченици.

Подела између два језика одвија се постепено,  углавном дете један језик користи за комуникацију код куће, док му други језик служи за комуникацију изван куће, нпр у вртићу. Јављаће се и периоди када ће се један језик користити чешће од другог.

„Мешање“ два језика може се смањити уколико се детету ограничи комуникација у смислу да једним језиком говори са мајком а другим са оцем како би се учврстили темељи оба језика на прави начин.

Ретко се код двојезичне деце могу јавити говорно – језичке потешкоће. Важно је добро учврстити базу матерњег језика, па тек онда почети са увођењем другог језика. Препорука је у прве две године усвојати један језик, након тога уводити други.  Рано увођење другог језика не доводи нужно до говорно језичких проблема.  Кључно је адекватно раздвојити језике по месту употребе и на особе  са којима дете разговара којим језиком. Родитељи су ту да  стимулишу, учествују, усмеравају и подржавају оба језика.  Уколико се код детета продужи фаза „мешања“ речи, погрешне употребе  лица, једнине, множине, замуцкивање и сл. не треба избегавати мишљења стручњака. Јавите се логопеду.

 ПРЕДНОСТИ  ДВОЈЕЗИЧНОСТИ  :

• Деца много брже уче нове речи и имају изграђену способност да раздвоје речи различитих језика.
• Брже уче песмице а нарочито оне које се римују.
• Спретнија су у употреби нових речи.
• Лакше решавају проблемске ситуације.
• Имају већу способност имитације гестова и гласова.
• Бољи су говорници, лакше манипулишу речима, брже успостављају комуникацију са окружењем.
• Брже и лакше уче јер се стално налазе у ситуацији да прелазе са једног језика на други , развијајући тиме више когнитивне процесе и механизме као што су: инхибиција ( способност да зауставе речи неког језика које им у том моменту нису потребне, а истовремено да активирају потребне речи другог језика), вербална меморија ( способност манипулисања језичким материјалом ) и селективна пажња ( способност брзог преласка са једног језика на други).

Можемо закључити да су бенефити раног учења другог језика бројни . Обезбедите својој деци адекватну стимулацију и омогућите им развој двојезичности кроз коју ће сигурно бити вештији у комуникацији и социјалним односима.

Логопед  Данијела Петровски