Dvojezičnost ( bilingvizam) na ranom uzrastu

Brojne su dileme vezane za sam pojam dvojezičnosti , kao i za shvatanje njenog značaja  u životu svakog pojedinca i društva u celini.

Suštinska pitanja odnose se na period ili uzrast u kom dete počinje da ovladava drugim jezikom, i način na koji treba stimulisati dete. Važno  je istaći da je razvoj govora  proces koji treba posmatrati individualno vodeći računa o eventualnim netipičnostima koje isključuju opšteprihvaćene prednosti i zahtevaju stučnu podršku.

DVOJEZIČNOST ( BILINGVIZAM) SE DEFINIŠE  KAO SPOSOBNOST POJEDINCA, GRUPE ILI NARODA  DA SE SLUŽI SA DVA JEZIKA BEZ VIDLJIVE VEĆE SKLONOST ZA  JEDAN  OD  NJIH.

Velika većina dvojezične dece razvijaju svoj jezik spontano, kroz porodičnu interakciju. Odrastajući  u okruženju koje neguje dva ili više jezika. Uglavnom su roditelji govornici dva različita jezika i u tom slučaju prirodno je da je i dete njima izloženo u ranom uzrastu.  Ako su psihosocijalni faktori  povoljni, njihova dvojezičnost se razvija bez jezičkog planiranja od strane njihovih porodica ili sredine. Često se u literaturi ističe značaj formiranja artikulacione baze na ranom uzrastu.

Artikulaciona baza podrazumeva(lingvistički) skup artikulacionih navika izvornog govornika nekog jezika.  To zapravo objašnjava dobar izgovor više jezika kod osoba koje su njima izložene na ranom uzrastu. U tom smislu dvojezičnost ili višejezičnost na ranom uzrastu smatra se benefitom za dete i svakako je preporučljivo. Pogrešno je uskratiti detetu razvoj govornih potencijala iz bojazni da nešto krene loše u govornom razvoju.  Mogućnost ovladavanja drugim jezikom shvatamo kao prirodan resurs i potencijal porodice. Negujući  ga, ne samo iz kulturoloških razloga već i kao potencijal deteta u mnogim oblastima činimo dobro za dete. Razvijamo osećaj identiteta i pripadnosti, prihvatanje nasleđa i svojih korena.  Takva deca rastu  uz shvatanje i poštovanje različitosti, uvažavanje lične i  kulture drugih.

Savremena porodica teži učenju drugog jezika još od ranog uzrasta deteta. Tada nije u pitanju dvojezična porodica, već uvođenje stranog jezika. Svakako da ne treba zanemariti maternji jezik u odnosu na učenje stranog jezika. Svedoci smo  da  raste potreba za poznavanjem i što ranijim učenjem dva ili više jezika.

Razlozi tome su: sve veća zastupljenost interneta i njegov uticaj na decu,

višejezičnost i multikulturalnost u strukturi stanovništva ( posebno u   Vojvodini), česta porodična  iseljavanja u druga govorna područja  i sl.

Društvo i sredina u skladu sa tim daje mogućnosti deci i porodici. Tako da je  sve veći je  broj  vrtića u kojima deca uče i još jedan jezik, moguće je pratiti nastavu na stranom jeziku, ili dvojezično, a roditelji  uočavaju benefite ranijeg učenja stranih jezika.  Uovom slučaju brojne su dileme roditelja: Kada se počinje sa učenjem stranog jezika? , Da li se može nešto zakomplikovati ? Kako treba da se uči strani jezik? Odgovor je jednostavan. Ukoliko se  govor deteta razvija nesmetano, strani jezik može se uvoditi već od treće godine. Naravno da je važno i kako se učenje metodološki odvija. Preporuka je da bude manji broj dece u grupama, poželjno je i prisustvo roditelja, kratkim i primerenim sadržajima i naravno koliko dete želi. Rano učenje stranog jezika ima brojne prednosti za dete koje se ne trebaju zanemariti.

Šta može biti zbunjujuće kod dvojezičnosti i kako to prevazići ?

Maternji jezik je onaj koji dete prvo usvoji (nauči), onaj koji bolje  zna, i onaj na kom se majka obraćala detetu od samog rođenja.

Takođe se smatra da je maternji jezik onaj na kome dete misli, sanja i računa jer se te funkcije usvajaju upravo u prvo naučenom jeziku.

Ukoliko dete odrasta u porodici gde se dva jezika govore istovremeno preporuka je uvek opredeliti se prvo za jedan jezik a kasnije uvoditi drugi kako bi se sprečili neželjeni efekti dvojezičnosti.  U ovim situacijama očekivani su periodi „mešanja“ oba jezika i pozajmljivanja reči iz drugog jezika kako bi izrazili svoje ideje, može se desiti i upotreba reči dva jezika u jednoj rečenici.

Podela između dva jezika odvija se postepeno,  uglavnom dete jedan jezik koristi za komunikaciju kod kuće, dok mu drugi jezik služi za komunikaciju izvan kuće, npr u vrtiću. Javljaće se i periodi kada će se jedan jezik koristiti češće od drugog.

„Mešanje“ dva jezika može se smanjiti ukoliko se detetu ograniči komunikacija u smislu da jednim jezikom govori sa majkom a drugim sa ocem kako bi se učvrstili temelji oba jezika na pravi način.

Retko se kod dvojezične dece mogu javiti govorno – jezičke poteškoće. Važno je dobro učvrstiti bazu maternjeg jezika, pa tek onda početi sa uvođenjem drugog jezika. Preporuka je u prve dve godine usvojati jedan jezik, nakon toga uvoditi drugi.  Rano uvođenje drugog jezika ne dovodi nužno do govorno jezičkih problema.  Ključno je adekvatno razdvojiti jezike po mestu upotrebe i na osobe  sa kojima dete razgovara kojim jezikom. Roditelji su tu da  stimulišu, učestvuju, usmeravaju i podržavaju oba jezika.  Ukoliko se kod deteta produži faza „mešanja“ reči, pogrešne upotrebe  lica, jednine, množine, zamuckivanje i sl. ne treba izbegavati mišljenja stručnjaka. Javite se logopedu.

 PREDNOSTI  DVOJEZIČNOSTI  :

• Deca mnogo brže uče nove reči i imaju izgrađenu sposobnost da razdvoje reči različitih jezika.
• Brže uče pesmice a naročito one koje se rimuju.
• Spretnija su u upotrebi novih reči.
• Lakše rešavaju problemske situacije.
• Imaju veću sposobnost imitacije gestova i glasova.
• Bolji su govornici, lakše manipulišu rečima, brže uspostavljaju komunikaciju sa okruženjem.
• Brže i lakše uče jer se stalno nalaze u situaciji da prelaze sa jednog jezika na drugi , razvijajući time više kognitivne procese i mehanizme kao što su: inhibicija ( sposobnost da zaustave reči nekog jezika koje im u tom momentu nisu potrebne, a istovremeno da aktiviraju potrebne reči drugog jezika), verbalna memorija ( sposobnost manipulisanja jezičkim materijalom ) i selektivna pažnja ( sposobnost brzog prelaska sa jednog jezika na drugi).

Možemo zaključiti da su benefiti ranog učenja drugog jezika brojni . Obezbedite svojoj deci adekvatnu stimulaciju i omogućite im razvoj dvojezičnosti kroz koju će sigurno biti veštiji u komunikaciji i socijalnim odnosima.

Logoped  Danijela Petrovski