INTERVJU: VESNA JOVOVIĆ, BIVŠA DIREKTORICA PU „BAMBI“

Vesna Jovović, bivša direktorica PU „Bambi“ u februaru je otišla u zasluženu penziju. Vesna je svojim višedecenijskim radom, angažovanošću i predanošću dala veliki doprinos razvoju ove ustanove. Gotovo da nema u kulskoj opštini porodice koja nije čula za Vesnu i njenu posvećenost i ljubav koju je nesebično pružala mališanima. Krasili su je vedar duh i entuzijazam, uvažavala je i poštovala kolege, kao i oni nju.

Nakon 25 godina uspešnog vođenja PU „Bambi“ Kula, u februaru ste otišli u zasluženu penziju. Mnoge generacije mališana i njihovih roditelji su prošle kroz vašu ustanovu. Rasli su zajedno sa vama, dočekivali ste ih, ispraćali, zajedno se igrali, učili, pripremali za školu…Radili ste to sa velikom posvećenošću i ljubavlju i bili omiljen vaspitač i direktorica.

Da se prisetimo početaka i onoga što vas je opredelilo da se bavite ovim poslom.

-Kada se prisećam početka mog rada, u sećanju mi je svakako mladost, entuzijazam, neznanja i znanja. Ali počela sam da radim u ustanovi u kojoj se ozbiljno i odgovorno radilo, okružena koleginicama od kojih sam mnogo toga naučila.

Radila sam u jaslicama, obdaništu, zabavištu…rasla sam zajedno sa tom decom, upoznavala njihove roditelje i porodicu, razvijali saradnju i prijateljstvo. I danas kad šetam gradom i sretnem nekog od njih izmame mi osmeh i lepa nostalgična sećanja.

Sigurno je bilo i lepih i tužnih trenutaka, nadamo se više lepih. Imenovani ste za direktora devedesetih godina kada je situacija u Srbiji i okruženju bila veoma teška zbog ratova i bombardovanja. Bila je velika odgovornost i hrabrost voditi jednu ovakvu ustanovu u to vreme, pa i posle 2000-te i unaprediti njen rad. Šta se prvog setite iz tog vremena? Kako ste uspeli?

-Svakako su isprepletani lepi, ružni i tužni događaji ali više se pamte oni lepi kojih je zaista bilo puno.

Kada mi je ponuđeno to radno mesto prihvatila sam ga sa velikim poštovanjem i odgovornošću. Poštovala sam sve što je do tada rađeno, a PU „Bambi“ je uvek bila otvorena za  novo, savremeno, aktuelno… Nije bilo lako održati taj nivo i još ga i unapređivati.

Pod vašim vođstvom PU Bambi je dobila i nekoliko najprestižnijih nagrada – Svetosavska nagrada, nagrada dr Đorđe Natošević… Koliko Vam ove nagrade znače?

-Da u tom periodu smo dobili prvu prestižnu pokrajinsku nagradu „dr Đorđe Natošević“ i bili smo veoma ponosni i ohrabreni da nastavimo istim putem dalje! Ulazili smo u nove projekte, osavremenjavali rad i gradili kolektiv. „Svetosavska nagrada“ Ministarstva prosvete i „Put ka vrhu“ – Media Invent su usledile posle toga.

Svaka nagrada i priznanje svakako prijaju, učine vas srećnim i ponosnim, dobijete potvrdu za ono što ste radili, ali vam nametne i obavezu da to održite i dalje unapređujete, da idete dalje još bolje!

Da li postoji nešto što niste uradili, a želeli ste da uradite u vezi sa poslom i PU „Bambi“?

-Moja istinska želja je bila svakodnevno unapređivanje ustanove u svim oblastima, bilo fizičkog prostora, bilo Programa rada, ishrane i nege dece, socijalne zaštite.

Za tako nešto je bilo potrebno stalno stručno usavršavanje na svim nivoima, svih zaposlenih u PU „Bambi“. Na tome smo stalno radili i to je donosilo rezultate. Timski rad, dobra komunikacija, jasna pravila, poverenje i poštovanje. Nema ničega posebnog što nije urađeno, jednostavno okolnosti i mogućnosti su dozvoljavali ovoliko.

Vaš posao je sigurna sam zahtevao veliku angažovanost na poslu i puno vremena koje ste provodili na radnom mestu. Da li Vam je i koliko značila podrška porodice, pa i samih zaposlenih?

-Posao je zahtevan i često ne poznaje radno vreme ali porodica je uvek bila ispred posla i uek sam imala njihovo razumevanje.

Što se zaposlenih tiče od prvog dana sam se trudila da poštujem sve kolege i sve zaposlene. Vrlo brzo sam počela da dobijam povratno poštovanje. Tako je ostalo do kraja. Međusobno smo se uvažavali i poštovali.

Hvala svim vrednim i dobrim ljudima u PU „Bambi“.

Kako provodite penzionerske dane. Da li vam nedostaje „Bambi“?

-Često su mi postavljali to pitanje – Šta ćeš sada raditi, čime ćeš se baviti? – a ja sam odgovarala – rešila sam da ništa ne radim. I stavrno želim u tome da se oprobam. Videćemo!

Šta bi poručili mlađim kolegama i koleginicama, ali i mladim ljudima koji bi želeli da se bave ovim poslom.

-Nemam nekih naročitih saveta za mlade ljude. Najbolje je kada rade nešto, to rade najbolje što znaju, da ulažu u sebe i svoje obrazovanje, da vole ljude oko sebe, da vole mesto gde žive, da neguju prave vrednosti i budu dobri!

Objavljeno u Kulskoj komuni, 03.08.2020