Komunikacija i interakcija sa detetom važnija je nego što mislite. Igra je dečija komunikacija i ono u čemu su deca najbolja. Dok se igraju deca su srećna i ne osećaju pritisak koji nastaje čim se spomene reč „učenje“.

Čitanje knjiga, pevanje, igranje ili jednostavan razgovor sa detetom ne samo što će izgraditi njihov rečnik, nego će ih naučiti da slušaju i da razumeju.

Poboljšajte komunikacijske veštine deteta:

Razgovarajte sa detetom o tome kako je provelo dan, šta je tačno radilo, koji su mu planovi za sutra. npr. „Mislim da će sutra padati kiša. Šta bi mogli da radimo zajedno?“

Pred spavanje umesto bajke ispričajte detetu kako ste proveli dan ili izvucite samo kratku priču sa poukom. Dete možda neće shvatiti ili razumeti istog trenutka, ali će usvojiti model razgovora, a kada dostigne izvesnu zrelost shvatiće i poentu.

Razgovarajte sa detetom o osećanjima

Igrajte igre koje podstiču maštu, izmišljajte neverovatne priče, glumite nestvarne likove.

Ponavljajte čitanje omiljenih knjiga. Tokom čitanja ohrabrite dete da se pridruži, da nastavi rečenice, doda neki deo, namerno pročitajte neke delove teksta pogrešno, neka vas dete ispravi.

Sve navedeno dovoljno je i značajno za svako dete kao prirodni podsticaj u porodičnom domu.

U periodu ranog razvoja  značajna  je i vršnjačka stimulacija.

Ne smemo zaboraviti da potpuno opravdano postoje individualne razlike u razvoju deteta uopšte, pa tako i u razvoju govora.

Česta su pitanja roditelja, koja se odnose na tačan period (uzrast) deteta kada počinje progovaranje, ili kada govorimo o kašnjenju u govorno-jezičkom razvoju.

 KASNO PROGOVARANJE / mogući pokazatelji

Razlozi da se  potraži stručna pomoć i savet logopeda:

Ukoliko dete ne razume jednostavne govorne naloge do 18. og. Meseca ( npr. ne razume nalog da tapše rukama ili maše u znak pozdrava: pa-pa, ne reaguje na „Pokaži nos!“, ili „Daj mi auto!“)

Ako ne ostvaruje zajedničku pažnju u trajanju od nekoliko sekundi

Ukoliko ne progovori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega  nekoliko reči

Ako govorni iskaz deteta oko 30. meseca ne sadrži prostu rečenicu: npr.“Daj    lutku!“, „Miša jede“..

Ako je govor oko treće godine nerazumljiv, ili teško razumljiv okruženju

Retki su slučajevi „progovaranja preko noći“!

Nakon  progovaranja, obično kratkih reči kojima dete iskazuje potrebe, namere, želje, sledi građenje prvih rečenica( dve reči), a kasnije složenijih jezičkih struktura.  U svakoj od faza razvoja može doći do kašnjenja. Mogući pokazatelji su:

• Kada se radi o usporenom razvoju govorno-jezičkih struktura
• Razumevanje značenja reči se sporije razvija
• Višesložne reči teško ponavlja ili izgovara
• Skraćuje reči zamenjujući glasove i slogove
• Rečenica kratka u odnosu na kalendarski uzrast deteta
• Teško usvaja upitne, odrične, a naročito odrično-upitne rečenice
• Teško usvaja reči koje predstavljaju apstraktne pojmove
• Govor u celini teško razumljiv
• Ukoliko na uzrastu između tri i četiri godine dete ima poteškoću s razlikovanjem, i upotrebom: roda, broja ( množine), vremena ( prošlo, sadašnje, buduće) , zamenica ( kasnije usvaja), prideve, priloge i predlogae uopšte ne koristi, padežni oblik je neodgovarajući

Danijela Petrovski – logoped