„ Floor Time „-„Igra na podu “, bazirana je na razvojnom modelu čiji je autor Sanley Greespan, koji ističe značaj emocija za razvoj deteta i razvoj mozga. Greespan  ističe da su upravo emocije pokretači, tvorci i organizatori razvoja. Stvaranje ranih kontinuiranih emocionalnih interakcija roditelj –dete obezbeđuje se najbitniji preduslov za zdrav razvoj u svim njegovim aspektima. Danas znamo da detetov mozak najbrže raste u prve tri do četiri godine života i da će u ovom periodu dostići 2/3 do ¾ svoje odrasle veličine. Emocionalne reakcije sa roditeljima  omogućavaju stvaranje energetskih veza u detetovom mozgu dopunjujući genetske potencijale.

Npr. Osmesi roditelja ispunjeni ljuvbavlju, glasovi i nežne kretnje ne uče dete samo gledanju, slušanju, voljenju, već omogućavaju i formiranje veza među neuronima u delovima mozga koji su zaduženi za inteligenciju i socijalne veštine.Pri tome oslobađa se hormon rasta koji omogućava detetovom telu i mozgu da raste.

Ovaj razvojni model prepoznaje 6 faza razvoja tokom kojih dete stiče 6 funkcionalnih sposobnosti:

1. Faza- sposobnost interesovanja za prizore , zvukove i osete iz okoline , te sposobnost samosmirivanja

Ove sposobnosti beba stiče tokom prvih meseci života kada pokušava da obradi to što vidi, čuje i oseća, pa se instiktivno okreće prema nasmejanom licu ili nežnom glasu.Uči da se smiri tim prijatnim osećajima , a ova sposobnost samoregulacije omogućava joj da prima i šalje odgovore u ogruženje.

2.Faza- sposobnost uključivanja u odnose sa drugim ljudima

Beba stiče ovu sposobnost od trećeg do šestog meseca kada na osnovu ranih iskustava sa roditeljima počinje da ih prepoznaje kao nešto što neguje i raduje, pa poseže za njima i ima u njih poverenje.Upravo ova iskustva kada se „zaljubljuje „ u svoje roditelje i gradi sa njima trenutke intimnosti pune poverenja i topline, omogućavaju joj stvaranje ovakvih odnosa tokom života i sa drugim ljudima.

3.Faza-sposobnost uključivanja u dvosmernu komunikaciju

Beba je stiče sa devet meseci, odnosi se na mogućnost učestvovanja u komunikacijskim krugovima ili ciklusima. Ona odgovara na osmeh majke, ali i svojim osmehom izaziva takve reakcije majke, najčešće praćenu nežnim rečima.Ukoliko joj tata zakotrlja loptu, ona vraća , ali isto tako ukoliko ona pokaže na loptu, tata će joj dati loptu.Učestvovajući u komunikacijskim krugovima ( zatvarajući ih ili otvarajući ih) beba uči o svojim namerama , uzročnosti, uči da može delovati na svoku okolinu. Kroz ova iskustva ,ona učvršćuje sliku o sebi.

4. Faza- sposobnost stvaranja kompleksnih gesta te nizanja serijski povezanih radnji u razređeni i promišljeni sled rešavanja problemskih zadataka(1-1,5 godina)

Komunikacijski krugovi /ciklusi su brojniji i složnjniji.Kompleksnost gesta i pojava reči, te povećanje rečnika obezbeđuju detetu složenije načine samoizražavanja.

Sposobnost oponašanja je razvijenija . Navedene sposobnosti omogućavaju razvoj kreativnosti i individualnosti.

5.Faza-sposobnost stvaranja ideja , korišćenje reči i ideja

Ovu sposobnost dete stiče u igri. Igra kockama može da se transformiše u igru ratnika. Kroz igru dete eksperimentiše raznovrsnim namerama i željama koje je sposobno da izrazi govorom. U ovoj fazi govor ostaje slpženiji i dete stiče saznanja da je svaki simbol ideja, apstrakcija konkretnog predmeta, radnje ili emocije. Može da manipuliše idejama i da ih upotrebljava sa ciljem zadovoljenja potreba.

6. Faza-sposobnost stvaranja mostova između ideja kako bi one postale stvarne i logične

U ovoj fazi dete stiče sposobnost povezivanja ideja u logičan sled što obezbeđuje da su detetova mašta i igra povezane. U igri ispoljava emocije, a neke od njih može  i da predvidi. Uočava da njegovo ponašanje i emocije utiču na druge ljude. Počinje da usvaja koncept vremena i prostora i odgovara na pitanjea: Ko ?Gde ? Zašto ?

Deca tipičnog razvoja ove faze prolaze relativno lako dok deca sa smetnjama i teškoćama u razvoju trebaju podršku u sticanju ovih fudamentalnih emocionalnih veština. Greenspan ističe da je pogrešno ovu decu doživljavati isključivo kroz njihovu dijagnozu, te tako obezbeđivati podršku koja im je neophodna u razvoju. Prateći njihov rani razvoj, u prve tri godine, on prepoznaje i ističe njihovu jedinstvenost i različitost u okviru iste dijagnoze.

Upravo ranim intervencijama moguće je stimulisati razvoj  ove dece kroz usvajanje sposobnosti.