1. POSMATRANJE- u interakciji sa detetom posmatrajte razne pokazatelje kojima vam dete nešto poručuje; kao što su : izrazi lica, ton glasa , gest, držanje tela deteta, načine komunikacije, ispoljavanje anksioznosti i sl.
2. PRISTUP – u skladu sa uočenim karakteristikama uključujte se u otvaranje krugova komunikacije sa detetom.
3. SLEDITI VOĐSTVO DETETA – ne započinjite aktivnost, čekajte da je dete započne pa mu se pridružite, uključite se u igru koju počinje dete. Nemojte nametati igračke ili način igre, već se priključite u onome što ono trenutno radi. To povećava detetovo samopoštovanje i daje mu osećaj da može uticati na okruženje. Podstiče se osećaj topline, povezanosti i razumevanja.
4. PROŠIRIVANJE IGRE- nenametljivo širiti igru uključujući komentare o igri i nove teme. Budite aktivni učesnik igre, glumite da ste jedan od likova igre, uživite se u igru. Saosećajte s emocijam deteta i budite svesni svojih emocija. Prilagodite se raspoloženju deteta i gestovima , uzvicima i govorom mu pokažite da saosećate sa njim. Usklicima ili uzdasima komentarišite detetove uspehe i neuspehe, ono što mu se trenutno događa. Takođe obratite pažnju i na svoje raspoloženje. Tokom igre pokušajte da zadržite opušteno rasšoloženje i budite strpljivi. Važno je da dete razigrano privlačite u interaktivnu igru , bez naređivanja, optužbi ili pokazivanja nestrpljenja.Kontrolišite ton svog glasa i gestove. Uskladite se sa detetovim stupnjem razvoja. Postavljanje pitanja za podsticanje kreativnog razmišljanja pomaže detetu da izrazi svoje ideje, definiše smer igre i bolje razume svoje i tuđe emocije.
5. DETE ZATVARA KRUG KOMUNIKACIJE- kada dete nadograđuje na vaše komentare i gestove svoje vlastite. Krugovi se smenjuju , prelaze iz jednog u drugi. Međusobnom razmenom ideja i gestova , dete počinje ceniti i shvatiti vrednost dvosmerne komunikacije. Svaku radnju , aktivnost i igru potrebno je dovršiti bez obzira koliko detetu za to treba vremena.

Stilovi učenja

Ako roditelji i nastavnici razumeju i poštuju stil učenja svakog deteta u radu sa njim , dete će postati fleksibilnije i lakše će se prilagoditi različitim iskustvima.

Senzorno dete uči najbolje:

• u umirujućoj i organizovanoj atmosferi,
• koristeći male korake,
• doživljavajući osećaj uspeha,
• kada mu se podstiče samopouzdanje i inicijativa.

Mnoge senzacije i aktivnosti oko ovog deteta su često previše za njega. On može da se brzo preoptereti. Od samog početka aktivnosti mu je potrebna umirujuća atmosfera i organizacija.

Kada je preopterećeno , ovakvom detetu najlakši put za bekstvo je da se „ ugasi“  i izbegava rad. Ključ za njegovo učenje je da se počne u malim koracima .Korak bi trebalo da bude dovoljno mali da dete može da savlada bez preplavljivanja informacijama i senzacijama.Njegov uspeh će ga motivisati da nastavi . Brzina učenja ne treba da bude faktor . Mali koraci ostvareni u zabavnoj i bezbednoj atmosferi će uticati na izgradnju i sticanje znanja i veština.

Dete sa ponašanjem inaćenja i prkosa uči najbolje:

• kroz saradnju u osmišljavanju aktivnosti,
• prilikom deljenja moći i odluke ,
• Kada učestvuje u aktivnostima u kojima ima visoku stopu uspeha
• Kada ima mogućnost izbora.

Interesovanja deteta su ključno rešenje u radu sa ovom decom. Dete koje ima ponašanje sa inaćenjem i prkosom treba da bude partner u projektovanju zadataka učenja. Primer: Ako mora da napiše esej , pustite ga da odabere temu. Da bi ste poboljšali učenje deteta , naglasak je na stvaranju mogućnosti izbora. Motivacija za takvu decu je uspeh. To ćemo mu omogućiti podelom zadataka  u više jednostavnih koraka , tako da uz podršku i instrukcije, dete može postići visoku stopu uspeha. Ovakva deca često vole da kažu „Ne“. Važno je da ne uzimamo negativnost zdravo za gotovo , ili kao njegovu borbu za dominacijom. Umesto toga , treba tumačiti otpor kao znak da se  dete oseća frustrirano novonastalom situacijom  ili ima strah od neuspeha.Bolja alternativa je ponuditi mogućnost izbora u načinu savladavanja zadataka.

Samozaokupljeno dete uči najbolje:

• U zanimljivom i stimulativnom okruženju , sa brojnim senzacijama,
• aktivnim načinom učenja ,

Samozaokupljeno dete voli da pobegne u svoje misli. Okruženje oko njega treba da ga podstiče na energičnost, angažovanje i emotivno prisustvo. Za ovakvo dete korisne su sportske aktivnosti. Trener treba da koristi mnoštvo promena , vokalnih intonacija i fizičkih aktivnosti. Ovaj  pristup bi verovatno preopteretio osetljivo dete i antagonizirao prkosno dete , ali samozaokupljeno dete će napredovati tako što se uključuje u šire okruženje. Režim pasivnog učenja ne pogoduje ovakvom detetu jer mu daje prostora da se okupira sobom  i povuče u sebe. Aktivno učenje je efikasno za ovakvo dete , kao na primer korišćenje gline da oblikuje brojeve ili slova ,nego da ih izgovara ili da nacrta nešto na određenu temu , nego da uči o njoj napamet.

 Aktivno dete saznaje najbolje:

• sa modulacijama sadržaja,
• u atmosferi sa toplim , empatijskim odnosima.

Odlike  odrasle osobe koja se igra sa detetom na tepihu (floor time):

• Obraćati se mirnim glasom
• Upućivati detetu nežne poglede
• Koristiti ohrabrujuće gestove
• Zauzimati držanje tele koje uliva podršku i poverenje
• Praviti nenametljive postupke
• Mirno i aktivno slušati
• Imati osećaj da li proširiti i produžiti aktivnosti uključene u igre i pomoći razraditi detalje?
• Promatrati ponašanje, govor i gestove deteta
• Promatrati detetov stil uspostavljanja odnosa i učenja
• Pristup detetu mora biti lagan, s poštovanjem
• Proceniti kada treba verbalno reagovati , a kada je potrebno mirno podeliti emocije sa detetom
• Razumeti emocionalne potrebe deteta

Logoped : Ljilja Bobić