Rano detinjstvo je period u kome se najviše povećava broj sinapsi i to druge godine a nastavlja sa blagim padom do 6 godine.Taj period je posebno osetljiv na uticaje i stimuluse iz okoline.

Plastičnost mozga tokom ranog razvoja

Plastičnost mozga je sposobnost mozga da se oporavi i ponovo izgradi,tj.da se neuroni obnove kako anatomski tako i funkcionalno i da se stvore nove sinaptičke veze,što detetu daje mogućnost za novi početak koji je najvžniji u ranom razvoju.Samim tim će se smanjiti efekti promena do kojih je došlo usled različitih faktora na organizam u razvoju.

Za dete od rođenja pa do treće godine kažemo „upija kao sunđer“,jer je to period kada je njegov mozak najprijemčiviji za sticanje novih znanja.Stimulacija, učenje tokom ranog razvoja su od presudnog značaja za pozitivan razvoj svakog deteta .

Smatra se da se posle ovog perioda potencijal za razvoj pojedinih psihičkih funkcija znatno smanjuje. Što ranije identifikujemo poremećaje u razvoju, ranije ćemo početi intervenciju, čak i ako još nemamo uspostavljenu dijagnozu i tako dobiti bolje rezultate, time umanjujući razvojni zaostatak dece s rizikom u odnosu na tipične vršnjake i poboljšati njihovo uključenje u društvo.

Prve godine života imaju izuzetan značaj na psihomotorni i psihosocijalni razvoj kao i na razvoj deteta u senzornoj i govornoj oblasti koje kasnije, u starijem dobu, imaju veliki uticaj na postiguća deteta.

Deca svakodnevno stiču mnoga znanja i njihov mozak se svakodnevno menja u vreme novog intenzivnog učenja.Da bi novo učenje ostavilo fiziološki trag u mozgu mora da dovede do promena u ponašanju, odnosno ono što dete uči mora da bude vidljivo u njegovom ponašanju.Npr.novo učenje podrazumeva situaciju kada se dete prviput susreće sa nekom interaktivnom igrom i uči pravila igre.Novim susretanjem sa istom igrom dete pokazuje da je prepoznaje i da sada bez objašnjenja može da je primenjuje.To znači da je novo učenje ostavilo trag u mozgu.Na taj način se povećava aktivnost prefrontalnog konteksta i to je posebno pogodno za plastičnost mozga.

Iz navedenih dokaza možemo zaključiti da neuroplasticitet mozga ima veliku ulogu u ranoj stimulaciji dece sa rizikom i smetnjama u razvoju .

ZAŠTO JE BITNA RANA INTERVENCIJA? Najvažniji faktori vezani za bolju prognozu za decu sa poremećaji iz spektra autizma i sa svim razvnojnim poremećajima su rana identifikacija i prikladna rana intervencija. Dokazano je da intenzivni edukativni tretmani u ranom razvojnom dobu (2-4 godine) uzrokuje dugoročne pozitivne efekte na sveukupan dalji razvoj deteta. Intervencija u ranim razvojnim stadijumima ima najveću mogućnost umanjenja kratkotrajnih i dugoročnih posledica koje razvojne poteškoće i poremećaji imaju na život deteta i porodice. Što ranije identifikujemo poremećaje u razvoju, ranije ćemo početi intervenciju, čk i ako još nemamo uspostavljenu dijagnozu, i tako dobiti bolje rezultate,time umanjujući razvojni zaostatak dece sa ruzikom u odnosu na tipične vršnjake ipoboljšati njihovo uključenje u društvo.

KAKO SVAKODNEVNE SITUACIJE PRETVORITI U PRILIKE ZA UČENJE

Svaka životna situacija je šansa za učenje!

Koristite situacije kao što su:

• odlazak u samoposlugu da identifikujete boje (“ Koja je ovo boja?”, “ Donesi mi nešto plavo”), brojeve, vežbate praćenje vokalnih zahteva (poslušnost), razvijate imitaciju kod svog deteta (guranje kolica, prikupljanje namirnica, čekanje u redu, pakovanje, plaćanje, itd.).
• pranje veša da identifikujete boje, učite sortiranje i sparivanje garderobe (sparujete po vrsti, boji, vlasniku, veličini: čarape s čarapama, majice s majicama, crveno s crvenim, tatino s tatinim, itd.), imitiranje, praćenje vokalnih komandi (“ Stavi sve čarape u korpu!”, “ Pokupi sve!”, “ Daj mi pantalone!”, itd.).
• kuvanje da razvijate imitaciju (“ prvo ja, gledaj me, pa ti”: rezanje, pranje, mešanje, sipanje,itd.), pažnju, učite boje, imenovanje hrane, sparivanje (“ Stavi jagodu sa jagodom!”, “ Stavi jabuku sa voćem!”), za praćenje vokalnih komandi ( “ Donesi mi mleko!”, “ Vrati mleko u frižider!”, “ Stavi u sudoperu!”, “ Donesi mi kašiku!”, “ Pokaži mi paradajz!”, “ Gde je činija?”).
• presvlačenje/kupanje da učite dete da pokaže delove tela, da imenuje delove tela i predmete koji se koriste u ovim aktivnostima, za praćenje vokalnih komandi tokom ovih rutina, vokalnu imitaciju, imitaciju s predmetima i imitaciju s delovima tela: “ Uradi ovo” (protrljate kosu), “ Sad ti”: ( dete imitira tu radnju), “ Uradi ovo” (potopite patkicu), “ Sad ti”.
• Igra testom – Dete na interesantan način može razvijati finu motoriku šake kroz igre testom. Možete zamesiti testo zajedno sa detetom i pokazati mu kako da ga gnječi, seče, oblikuje. Korisna aktivnost je staviti, na primer, zrno graška ili pasulja u testo i pokazati detetu da treba da ga pronađe svojim prstima. Sama ova igra često je podsticajna, ali ukoliko nije, možete staviti umesto zrna graška ili pasulja sitnu bombonu ili komadić čokolade koju dete voli i može ga pojesti kao nagradu

Logoped: Ljilja Bobić