Поштовани родитељи сигурно сте били у ситуацији када нисте знали како да поступите са дететом због његовог непримереног понашања ( цике, вике, псовања , уједања…). Пре него што прогласимо дете као хиперактивно или проблематичног понашања важно је да направимо разлику и да знамо шта је проблематично понашање а шта није.

Деца проблематичног понашања су најчешће у свом развоју по свим критеријумима у складу са узрастом али њихово понашање нас често иритира, љути и чини да се осећамо немоћним и не знамо шта да радимо. Некада нам се чини да нам то намерно раде. Међутим то што нам се неко понашање не допада и што нас чини љутим не значи да је то понашање проблематично. Проблематично је оно понашање када оно постаје опасно по дете или друге ,када се неко може повредити. Затим када омета дечји развој и дете због тога не напредује и најзад када дете због свог понашања упада у социјалну стигму и окружење почиње да га искључује.

Разлози проблематичног понашања могу бити различити:

• поремећени односи у породици – развод, смрт, нетрпељивост, болест, алкохолизам
• атмосфера неприхватања и одбацивања,
• запостављеност детета због недостатка вемена,
• занемаривање и злостављање,
• неодговарајући ритам дана – глад, премор, недостатак физичке активности на ваздуху,
• љубомора због рођења брата или сестре,
• промена средине и околности – пресељење, полазак у вртић или школу,
• Престрогост родитеља – кажњавање за сваку ситницу.

Разлози када деца реагују агресивно, неадекватно су као што смо видели различити. Заједничко им је постојање незадовољене потребе које су повезане са осећањима угрожености, несигурности, немоћи, неприхватања, усамљености, напуштености која се најчешће крију иза беса и непријатељског понашања. Дете има проблем који превазилази његове снаге и шаље сигнал за помоћ. Зато их не треба осуђивати већ наћи начин како да им помогнемо да своје потребе задовоље на друштвено прихватљив начин.

Да бисмо на прави начин усмерили интервенцију одн. наше деловање потребно направити функционалну анализу понашања. Важно је знати да се проблематично понашање решава онолико дуго колико му је требало да се појави. Зато треба реаговати на прве знаке непожељног понашања.

Функционална анализа понашања подразумева дефинисање:

1. периода- времена када се одређено понашање јавља,
2. повода- шта му предходи, шта су окидачи одређеног понашања,
3. понашања – начина испољавања,
4. последице – како је реаговала околина и
5. поруке – шта дете тиме говори, шта жели да постигне

После функционалне анализе следи наше деловање – интервенција. Треба имати на

уму да уколико желимо да променимо дечје понашање морамо нешто да мењамо, морамо унети неке промене у нашем деловању и односу.

Потребно је:

– унети промену у физичку или социјалну средину (проширити или смањити простор, изаћи на двориште или игралиште,организовати дечје игре са вршњацима),
– реаорганизовати средину- понудити друге играчке или материјале.
– заједно са дететом договорити се о правилима понашања како код куће тако и у другим ситуацијама и местима нпр. у гостима, у продавници …,
– понудити  замену одн. алтернативну активност,
– каналисати непожељно понашање.
– прихватити непријатна осећања и учити како да се она изражавају на друштвено прихатљив начин,
– стално наглашавати пожељно понашање у односу на непожељно,
– запазити и похвалити свако добро понашање – тиме учимо дете самодисциплини,
– нереаговати, игнорисати непожељно понашање докле год не угрожава друге – лишити га публике
– поруке које му упућујемо, захтеви и забране треба да буду кратке, јасне и доследне
– важно је образложити своје одлуке и поступке,
– својим понашањем треба бити пример детету – не треба викати, претити већ говорити смиреним гласом
– треба бити реалан у очекивањима, да су примерена узрасту и моћима детета
– избегавати изазовне ситуације – нпр. не стављати му на дохват руке оно што не желимо да дира.

Није добро:

• исмејавати децу, говорити им да су лоша, глупа, лења – тиме уништавамо њихово самопоштовање
• подмићивати децу,
• поредити децу са другима (свако има право на своју посебност),
• дисциплиновати дете без објашњења- уместо НЕМОЈ, НЕ СМЕШ кажите му КАКО треба урадити и ЗАШТО је то добро,

Понекад је добро направити компромис, не морамо увек инсистирати да буде по нашем.

Све ово напред наведено је важно у мењању проблематичног понашања али и за стварање такве атмосфере  да до сукоба долази што мање што је у неку руку превенција непожељног понашања и доброг функционисања детета.

Педагог: Марица Мецек