Poštovani roditelji sigurno ste bili u situaciji kada niste znali kako da postupite sa detetom zbog njegovog neprimerenog ponašanja ( cike, vike, psovanja , ujedanja…). Pre nego što proglasimo dete kao hiperaktivno ili problematičnog ponašanja važno je da napravimo razliku i da znamo šta je problematično ponašanje a šta nije.

Deca problematičnog ponašanja su najčešće u svom razvoju po svim kriterijumima u skladu sa uzrastom ali njihovo ponašanje nas često iritira, ljuti i čini da se osećamo nemoćnim i ne znamo šta da radimo. Nekada nam se čini da nam to namerno rade. Međutim to što nam se neko ponašanje ne dopada i što nas čini ljutim ne znači da je to ponašanje problematično. Problematično je ono ponašanje kada ono postaje opasno po dete ili druge ,kada se neko može povrediti. Zatim kada ometa dečji razvoj i dete zbog toga ne napreduje i najzad kada dete zbog svog ponašanja upada u socijalnu stigmu i okruženje počinje da ga isključuje.

Razlozi problematičnog ponašanja mogu biti različiti:

• poremećeni odnosi u porodici – razvod, smrt, netrpeljivost, bolest, alkoholizam
• atmosfera neprihvatanja i odbacivanja,
• zapostavljenost deteta zbog nedostatka vemena,
• zanemarivanje i zlostavljanje,
• neodgovarajući ritam dana – glad, premor, nedostatak fizičke aktivnosti na vazduhu,
• ljubomora zbog rođenja brata ili sestre,
• promena sredine i okolnosti – preseljenje, polazak u vrtić ili školu,
• Prestrogost roditelja – kažnjavanje za svaku sitnicu.

Razlozi kada deca reaguju agresivno, neadekvatno su kao što smo videli različiti. Zajedničko im je postojanje nezadovoljene potrebe koje su povezane sa osećanjima ugroženosti, nesigurnosti, nemoći, neprihvatanja, usamljenosti, napuštenosti koja se najčešće kriju iza besa i neprijateljskog ponašanja. Dete ima problem koji prevazilazi njegove snage i šalje signal za pomoć. Zato ih ne treba osuđivati već naći način kako da im pomognemo da svoje potrebe zadovolje na društveno prihvatljiv način.

Da bismo na pravi način usmerili intervenciju odn. naše delovanje potrebno napraviti funkcionalnu analizu ponašanja. Važno je znati da se problematično ponašanje rešava onoliko dugo koliko mu je trebalo da se pojavi. Zato treba reagovati na prve znake nepoželjnog ponašanja.

Funkcionalna analiza ponašanja podrazumeva definisanje:

1. perioda- vremena kada se određeno ponašanje javlja,
2. povoda- šta mu predhodi, šta su okidači određenog ponašanja,
3. ponašanja – načina ispoljavanja,
4. posledice – kako je reagovala okolina i
5. poruke – šta dete time govori, šta želi da postigne

Posle funkcionalne analize sledi naše delovanje – intervencija. Treba imati na

umu da ukoliko želimo da promenimo dečje ponašanje moramo nešto da menjamo, moramo uneti neke promene u našem delovanju i odnosu.

Potrebno je:

– uneti promenu u fizičku ili socijalnu sredinu (proširiti ili smanjiti prostor, izaći na dvorište ili igralište,organizovati dečje igre sa vršnjacima),
– reaorganizovati sredinu- ponuditi druge igračke ili materijale.
– zajedno sa detetom dogovoriti se o pravilima ponašanja kako kod kuće tako i u drugim situacijama i mestima npr. u gostima, u prodavnici …,
– ponuditi  zamenu odn. alternativnu aktivnost,
– kanalisati nepoželjno ponašanje.
– prihvatiti neprijatna osećanja i učiti kako da se ona izražavaju na društveno prihatljiv način,
– stalno naglašavati poželjno ponašanje u odnosu na nepoželjno,
– zapaziti i pohvaliti svako dobro ponašanje – time učimo dete samodisciplini,
– nereagovati, ignorisati nepoželjno ponašanje dokle god ne ugrožava druge – lišiti ga publike
– poruke koje mu upućujemo, zahtevi i zabrane treba da budu kratke, jasne i dosledne
– važno je obrazložiti svoje odluke i postupke,
– svojim ponašanjem treba biti primer detetu – ne treba vikati, pretiti već govoriti smirenim glasom
– treba biti realan u očekivanjima, da su primerena uzrastu i moćima deteta
– izbegavati izazovne situacije – npr. ne stavljati mu na dohvat ruke ono što ne želimo da dira.

Nije dobro:

• ismejavati decu, govoriti im da su loša, glupa, lenja – time uništavamo njihovo samopoštovanje
• podmićivati decu,
• porediti decu sa drugima (svako ima pravo na svoju posebnost),
• disciplinovati dete bez objašnjenja- umesto NEMOJ, NE SMEŠ kažite mu KAKO treba uraditi i ZAŠTO je to dobro,

Ponekad je dobro napraviti kompromis, ne moramo uvek insistirati da bude po našem.

Sve ovo napred navedeno je važno u menjanju problematičnog ponašanja ali i za stvaranje takve atmosfere  da do sukoba dolazi što manje što je u neku ruku prevencija nepoželjnog ponašanja i dobrog funkcionisanja deteta.

Pedagog: Marica Mecek