POLAZAK U ŠKOLU/ ZRELOST  DETETA

Polazak u školu predstavlja novi izazov za dete, ali i za roditelje. Dete  dotadašnju glavnu aktivnost – igru , zamenjuje školskim obavezama. Značajno je da dete dobro prihvati školu, obaveze, novo okruženje i osobe. Naravno da je potreban skladan razvoj svih dečjih sposobnosti, ali je važno i da poseduje određena znanja i veštine kako bi polazak u školu prošao što jednostavnije.

Posmatrajući dete kao jedinstveno biće , uvažavajući individualni ritam razvoja možemo okvirno zrelost posmatrati kroz:

SOCIO-EMOCIONALNA  ZRELOST  DETETA

Dete koje je spremno za polazak u školu prepoznaćemo po pozitivnim stavovima prema školi, učiteljima i vršnjacima.    Trebalo bi znati kako da kontroliše svoje emocije, i biti spremno sarađivati , razgovorati i konstruktivno rešavati  dileme.  Pokazuje otvorenost i  potrebu da se predstavi kao zrelo i sposobno za nove izazove. Ovakav stav treba podržati,ali i paziti da ne stvorimo idealnu sliku onog što dete očekuje već realnu.

RANA  PISMENOST

Razvojno razlikujemo period rane pismenosti (predškolski period ) i period čitalačke pismenosti ( period osnovne škole). U razvijanju pismenosti ključnu  ulogu imaju rane godine dečijeg života. Deca rano pokazuju interes i usmeravaju pažnju na knjige, uživaju u pesmicama i igrama bogatim ritmom i rimom,  kao i u pričanju priča.

Prva knjiga sa kojom se dete susreće je slikovnica. Ona otvara prozor sasvim novog sveta za dete. Na ranom uzrastu deteta slikovnica bi trebala biti sinonim za igračku. Daje mnoštvo mogućnosti detetu. Dete je opipava, proučava, razgleda, prelistava, okreće.

 Angažujući   svoja čula , pažnju  i osećanja dete razmišlja, povezuje pojmove, uči slušati druge  i opažati svet. Često deca drže knjigu i pretvaraju se da čitaju iako ne prepoznaju ni jednu grafemu(slovo). Motivacija i imitacija se u ovom slučaju spontano razvijaju.

Nikada nije prerano izlagati dete pisanom(štampanom )materijalu, čitati mu i govoriti, repričavati ili recitovati. Kako deca rastu i njihove sposobnosti sazrevaju, razvijaju se interesovanja i stiču veštine i saznanja, tako  i prva slikovnica menja svoj oblik, svrhu i način igre.

Rana pismenost opisuje se kao proces koji započinje već u prvoj godini života i predstavlja spontani i samostalni interes za pisani sadržaj zahvaljujući izloženosti pisanom tekstu bez namernog podsticaja.

Prva godina života je i prvi kontakt sa pisanim sadržajem( slikovnica). Tada počinje istraživanje kljiga i papira, osluškivanje , slušanje kratkih reči i rečenica, pokazivanje slike( pojma) od strane odraslih , produkcija ili glasanje kroz imitaciju ( onomatopeje). Spontano se razvija slušanje, učvršćuje  razumevanje govora  i sledi produkcija (govorenje) .Na ovom uzrastu poželjno je deci nuditi knjige od čvršćeg papira ili kartona. Dominantne treba da su slike što realističnije predstavnjene šarene i vesele ilustracije. Manje prostora posvetiti tekstu jer se informacije stiču putem ilustracija. Deca uče gledajući slike i povezujući informacije iz svakodnevnog okruženja.    

Druga godina života je period kada dete pokazuje sve veće interesovanje za knjige. Spontano ih koristi u svakodnevnoj igri. Okreće-lista stranice, pokazuje prstom i imenuje slike. Sluša i uspešno ponavlja  jednostavne segmente teksta. Donosi odraslima određene ili željene slikovnice( pravi sopstveni izbor)da mu se glasno čitaju. Tako se stvara dobra veza između govornika i sagovornika a emotivni odnosi sa roditeljima se učvršćuju.

Treća godina osim knjige uvodi  i druge pisane sadržaje u dečiji svet. Počinje opažanje grafičkog prikaza, dete još ne shvata da su to grafeme( slova) ali ih vešto tumači, pita da mu se pojasne i rado ih ponavlja. To su natpisi iz nepostedne okoline, reklame prodavnica, preduzeća, flajeri iz poštanskih sandučića, logo oznake , znakovi ustanova i sl.

 Razume značenje simbola ( npr. „Ovo je znak za bolnicu“). Slikovnice sada bira smisleno, vezane su za skorije doživljaje , insistira da se „pročitaju“ do kraja, ponavlja delove koji su mu značajni, učestvuje u razgovoru, dovršava rečenicu, odgovara na postavljena pitanja o pročitanom, pretvara se da čita. Češće koristi olovku. Kopira vodoravnu liniju i krug imitira ukrštene linije i kvadrat. Od štapića pravi oblike, iseca hartiju i lepi izrađujući svoj izraz. Poželjno je dodati raznovrsne materijale za kopiranje, preslikavanje, isecanje i lepljenje. Šrampana hartija, reciklažni materijal, časopisi i sl.

Period između četvrte i pete godine života oslikava uviđanje jasne razlike između teksta ( reči)  i slike. Dete sada pravilno drži knjigu, okreće stranice jednu po jednu, s leva na decno, razume da se reči sastoje od slova koja imaju svoje nazive i pisane su u nekom  redosledu kako bi stvorila reč koja nešto znači. Uviđaju da između reči postoji razmak. Prepoznaju najučestalija slova, kopiraju neka slova, kopiraju svoje ime, umeju da pronađu svoje ime po broju, izgledu i rasporedu slova.

Peta i šesta godina deteta je period intenzivnog povezivanja pisanog i govornog jezika. Stvaranja veze između vizuelnog simbola i fonološkog oblika , stvaranja fonološke svesnosti i razvijanja motivacije za čitanjem i pisanjem.  Knjige, časopisi, mape, grafikoni, karte, kalendari, flajeri, brošure sastavni su deo dečije igre. Apsolutno dete razume značaj slova, koristi ih u obeležavanju svojih stvari, produkata, mesta i sl. Prepoznaje slova , često i oba pisma, uviđa razliku između velikih i malih slova, razliku između brojeva i slova, traži objašnjenje za pisana slova. Prepoznaje i produkuje rimu u pesmama, samostalno recituje, opisuje slike i priča po slici, prepričava duge tekstove, zaključuje, razvija dijalog o uzrocima i posledicama, samostalno završava priču na svoj način.  Raščlanjuje rečenicu na reči, reč na slogove, izdvaja prvi i poslednji glas u rečima ( često i svaki glas u kraćim rečima), spaja glasove koje pojedinačno čuje u reči. Koristi olovku na adekvatan način, shvata da se piše i  čita od početka prema kraju, sa vrha stranice prema dnu, s leva na desno. Rana pismenost opisuje sve ono što deca znaju o čitanju i pisanju pre nego što počnu samostalno čitati i pisati, a trebali bi i mogu znati mnogo toga.

GOVOR I JEZIK

Pre polaska u školu dete bi trebalo usvojiti pravilan izgovor svih glasova maternjeg jezika. Jezički razvoj trebao bi biti u skladu sa uzrastom, a to znači da bi se dete trebalo pravilno izražavati struktuiranim složenim  rečenicama. Rečnik bi trebao sadržati mnogo pojmova  u koje spadaju i sinonimi, antonimi, deminutivi, augmentativi, pojmovi koji se odnose na prostorne i vremenske odnose. Značajna je sposobnost deteta da rečima opiše značenje  pojmove, da određene pojmove svrsta u pripadajuće grupe. Trebalo bi da prepriča doživnjaje poštujući vremenski sled, i da verbalizuje uzročno-posledične odnose. Bitno je i da dete ima sposobnost da jezička znanja adekvatno koristi u različitim socijalnim odnosima (Starijima se obraća sa „Vi“).

PREDMATEMATIČKE  VEŠTINE

Razvoj ovih veština počinje već u trećoj godini. Deca tada pokazuju interesovanje za brojeve. U predškolskom uzrastu deca mehanički broje do deset , dvadeset pa i više, razlikuju osnovne (glavne) i redne brojeve, znaju pisane simbole za većinu jednocifrenih brojeva. Spremni su da prebrojavaju, razvrstavaju i grupišu. Sortiraju predmetu prema svojstvima, uviđaju veličine, sličnosti, razlike, mnogo, malo i tačnu količinu. Nižu predmete , prate niz po više od dva kriterijuma, poštuju sled. Ujednačavaju grupe ili formiraju skupove istih, različitih, sa istim brojem elemenata na zahtev ili po zadatom modelu.

Česta su pitanja i briga roditelja jer dete treba da se „testira“ pred polazak u školu. Pokušajte shvatiti tu situaciju kao formu i proceduru, nikako dodatno pripremanje nije potrebno ni detetu ni roditelju. Kontrolišete svoje emocije i objasnite detetu kako bi mogao izgledati razgovor sa psihologom ili pedagogom škole(testiranje).Pokažitete detetu poverenje, da će sve biti u redu, i da će se dobro osećati ako bude otvoreno odgovaralo na pitanja onako kako ono misli da treba.   

Srećno!                                                       

Logoped: Danijela Petrovski