Poštovani roditelji prirodno je da se u ovoj situaciji izazvanoj Korona virusom osećate uplašeno i uznemireno. Takođe i deca mogu osećati strah, tugu, zbunjenost, nesigurnost. Ona imaju mnogo manje iskustva i zato im je teže da se nose sa kriznom situacijom. Zato ste vi tu da im budete podrška.

Svi želimo sve najbolje za našu dece, a vi ste najvažnija osoba u životu vaše dece. Prvi i najvažniji vaspitač koji detetu gradi temelje celokupnom razvoju.

Da bi se dete osećalo sigurno važno je da zajedno planirate i pridržavate se uobičajnog ritma dana. Predvidljivost je jako važna naročito za mlađu decu da znaju šta i kada će se nešto dešavati, što pojačava osećaj sigurnosti, izvesnosti i opuštenosti.

Da bi učenje i razvoj bili uspešni potrebno je sigurno i podsticajno okruženje, gde se dete oseća sigurno, prihvaćeno, u kom može da istražuje, uči, igra se i bude uspešno.

Zajednička igra može da pomogne i vama i deci. Deca se osećaju sigurnije, lakše obrađuju zbunjujuće informacije, uvećavaju svoje kapacitete za buduće izazove, razvijaju se i uče. Igra sa decom ima veliki uticaj na to kakve odnose će graditi sa drugima i kako će se razvijati saznajne, kominikacijske sposobnosti i samokontrola.

Dobra igračka za dete nije isto i što dobra igračka za vas. Dete će se igrati kartonskim kutijama, grančicama, lišćem, krpicama, dugmićima i drugim prirodnim i nestruktuiranim materijalima duže i kvalitetnije nego sa gotovim i “savršenim“ igračkama upravo zbog toga što ih mogu koristiti na različite načine. Time razvijaju svoju kreativnost, maštovitost, inicijativu, spajaju nespojivo, uživaju, istražuju i uče.

Tokom igre stvara se “haos“ u kući. Zanemarite ga. Dete kvalitetno provodi vreme, bez telefona, tableta, angažuje sve svoje potencijale razvija se i uči.

Nije potrebno tražiti posebno vreme i mesto za igru. Igrati se može bilo gde (u sobi, kuhinji, dvorištu, parku, bašti), bilo čime (rečima, pokretom, glasom, raznim predmetima, prirodnim i nestruktuiranim materijalima). Kroz igru sa detetom upoznajete svoje dete: saznajete šta ga zanima, o čemu razmišlja, kako povezuje stvari i pojave, kako pronalazi uzročno posledične veze, rešava probleme.

Igra je nezamenjiv način odrastanja i omogućava deci da imaju kontrolu nad svojim svetom. Igra je najviša forma istraživanja i stvaralački pristup stvarnosti. U igri se po prvi put javlja kapacitet fleksibilnosti koji je u osnovi svih ljudskih dostignuća. Dete u igri prilogađava svoje postupke i okruženje svojim zamislima. Igra je vrednost po sebi i ne treba je podređivati drugim aktivnostima. Potrebno ju je stalno podržavati i proširivati svojim učešćem, ponudom novih igračaka i materijala, uključivanjem druge dece i odraslih. Deca uče i razvijaju se kroz igru. Jedino aktivnosti i situacije koji se zasnivaju na igrovnom obrascu dobrovoljnosti, inicijativi, dinamičnosti, pregovaranju, posvećenosti, otvorenosti, preispitivanju imaju smisla za dete.

Uključite se u dečju igru, dajte mu mogućnost da bira igre i aktivnosti, da preuzme inicijativu, da bude glavno. Vi ga podržite bez namere da preuzmete vođstvo. Ponudite mu nove materijale i igračke, nove prostore, odvedite ga na igralište, uključite njegove drugare, naučite ga neku igru iz svog detinjstva.

I zato ako vam dete kaže na ništa nije radilo u vrtiću nego se samo igralo znajte da je puno toga radilo, naučilo , da se dobro osećalo, da je bilo uključeno i uvaženo.

Podržavajući dečju igru podržavano osnovni cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja a to je PODRŠKA DOBROBITI DECE. Najvažnije je da se deca osećaju srećno, zadovoljno, ostvareno, sigurno, uključeno, prihvaćeno, da posmatraju, pitaju se, istražuju, maštaju, uče, pravi izbore, ispoljavaju svoja interesovanja, spoznaju svoje mogućnosti.

Pedagog:
Marica Mecek